Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Regionalna ekonomija - klasifikacija, rast i razvoj". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SKINUTO SA SAJTA

www.maturski.org

Besplatan download radova

REGIONALNA EKONOMIJA

- KLASIFIKACIJA, RAST I RAZVOJ –

Ekonomska geografija je fokusirana na prostorne aspekte ekonomskih aktivnosti: proizvodnje, trgovine i potrošnje. Regionalne razlike koje se javljaju kada je reč o stepenu razvijenosti i intenziteta ovih aktivnosti dovode do razlika i u ekonomskom rastu i razvoju samih regija. Me utim, svedoci smo sve ve!e integrisanosti i me uzavisnosti regionalnih ekonomija. Kao posledica tih procesa, ekonomska geografija se poslednjih godina sve više okre!e izučavanju svetske – globalne ekonomije. Pomenuli smo da je jedna od ekonomskih aktivnosti i PROIZVODNJA. Pod proizvodnjom bi se podrazumevali svi procesi koji se odnose na pove!avanje vrednosti robe u odnosu na sirovine koje ulaze u proces prerade i finalizacije. Cena krajnjeg (finalnog) proizvoda je ve!a što je ve!i unos sirovina, stepen njihove obrade (promene) i direktno je srazmerna količini inputa: radu, dodatnim sirovinama, osnovnim sirovinama,... Proizvodnja direktno zavisi od nekoliko faktora: - Zemljište (sirovine i materijali za proizvodnju) - Rad (količina i kvalitet) - Kapital (brz finansijskog sektora) - Rukovodstvo - Infrastruktura - Tehnologija Druga va2na ekonomska aktivnost je TRGOVINA. Pod trgovinom se podrazumeva proces premeštanja dobara i usluga sa lokacije na lokaciju s ciljem ostvarivanja zarade. Kod transporta roba i usluga va2no je objasniti pojam dodatne vrednosti. Ona predstavlja razliku izme u vrednosti sirovina, rada i transportnih troškova na jednoj strani i prodajne cene robe na drugoj. Ova vrednost je različita u prostoru, baš kao što je različit i razmeštaj sirovina i cena proizvoda, a ona je, upravo, ta pokretačka snaga kretanja roba i usluga sa lokacije na lokaciju. U tom procesu odre ene uloge imaju veliko i maloprodaja. Kao tre!a aktivnost ljudi u ekonomskom prostoru, javlja se POTROŠNJA. Ona je, zapravo, koriš!enje dobara, usluga, izvora, a u cilju zadovaoljenja potreba i 2elja. Potrošnja zavisi od bogatstva, prihoda, pristupačnosti faktora proizvodnje jer potrošačke regije te2e da istovremeno postanu i veliki proizvodni prostori. Pored napred pomenutih osnovnih ekonomskih aktivnosti, za što bolje razumevanje regionalnog rasta i razvoja potrebno je skrenuti pa2nju na još nekoliko ekonomskogeografskih kategorija. Ekonomske aktivnosti podeljene su po sektorima. U primarni sektor spadaju: poljoprivreda, ekstrakcija ruda i minerala, ribolov i lov, šumarstvo. Sekundarni sektor čini industrija. Ova privredna grana je veoma bitna, posebno, ako se ima u vidu da ona čini

industrijsku bazu regije. Uvek uvo enje industrije u prostor prate visoki prihodi i plate, odnosno pove!anje izvoza. Tercijarni sektor podrazumeva: transport, komunikacije i javne slu2be, trgovina, finansije i osiguranje, usluge, uprava i administracija. Funkcionisanje ekonomije u prostoru se objašnjava i putem proizvodne mre2e i različitih vrsta veza. Tu su prisutne unapredne veze («forward linkedges») – usmerene ka višim stupnjevima proizvodnje, unazadne veze («backward linkedges»)- okrenute ni2im stepenima u proizvodnim procesima i sporedne veze («sideways linkedges»)- javljaju se u okviru iste ekonomske grane i aktivnosti.

EKONOMSI RAST I RAZVOJ Pojam ekonomski rast podrazumeva širenje i rast proizvodne mre2e, industrijske baze ili rast regionalne ekonomije, kao i sve posledice tog rasta: porast zaposlenosti i porast zarada. Propratne pojave mogu da budu i u vidu integracije lokalnih i regionalnih ekonomija u nacionalnu ili globalnu ekonomiju. Negativni efekti ekonomskog rasta postoje i javljaju se, pre svega, u vidu ekoloških problema: uništavanja prirode i čovekove okoline (uvek postoji dilema «rast ili okru2enje» koja je rešiva ako se u politiku regionalnog planiranja uvrsti i zaštita 2ivotne sredine), zatim pojave galopiraju!e inflacije (Brazil 80-ih i 90-ih godina). Na drugoj strani, pojam ekonomski razvoj nije sinonim prethodnom terminu. Pod ekonomskim razvojem podrazumevamo pozitivne promene i procese koji su usmereni na poboljšavanje uslova 2ivota i koji se ostvaruju nekim od ekonomskih instrumenata. Naravno, pitanje «pozitivnosti» zavisi od perspektive iz koje se posmatra data problematika, zavisi od kulture, tradicije, karaktera regija,... Kao najva2niji faktori ekonomskog rasta i razvoja pojavljuju se: veze, investicije i proizvodni odnosi nekog prostora, tj. protok informacija i tehnologija u okviru INDUSTRIJSKIH AGLOMERACIJA. Upravo su one generatori – centri inovacija i proizvodnje. Industrijski regioni 80-ih i 90-ih godina se znatno razlikuju u svojoj fizionomiji od ranijih, ali je zato njihova geneza dosta slična: postojanje veza i odnosa preduzetničkih aktivnosti koje su direktno uticale na rast i razvoj industrije. Da li !e odre ena regija postati industrijski region zavisi od njene sposobnosti da privuče, a onda odr2i i očuva konkurentnost svoje industrije, kao i da stvori pogodnu klimu i uslove za poslovanje. Ciljevi razvoja ne smeju biti vezani samo za obezbe ivanje i zadovoljavanje osnovnih 2ivotnih potreba, ve! i za širi spektar ljudskih orjentacija – društvenu nadogradnju. To znači da bi globalni razvoj podrazumevao pronala2enje ključa za kolektivne potrebe celog čovečanstva omogu!avaju!i svim narodima i nacijamaaktivno i podjednako učeš!e u svetskoj ekonomiji i razvoj partnerskih odnosa. No, iako bi svaki stanovnik planete u nekom segmentu svog bitisanja osetio blagodet globalnog ekonomskog rasta, sigurno je da bi taj isti rast prouzrokovao još dublji jaz izme u bogatih i siromašnih. Konačno, ekonomski rast ne mora subsekventno da preraste u ekonomski razvoj. Zvuči mo2da paradoksalno, ali posmatrano u globalnim razmerama, kako raste svetsko tr2ište, proizvodne mre2e i trgovina, tako rastu i regionalne razlike u svetu. Ovo je, izme u ostalog, posledica i činjenice da su različite regije u jednom trenutku u različitim fazama razvoja, odnosno da evolucija regija ne teče istovremeno. Mnogi smatraju da je ključ razvoja ekonomski rast i industrijalizacija. Ali kako su regije na različitim stupnjevima razvoja, onda se ne mo2e ponuditi neko jedinstveno rešenje koje bi rezultiralo podjednakim razvojem datih regija. Zaključili bismo da se napori koji se čine u pravcu razvoja na globalnom planu, moraju u svakom slučaju koordinirati i vezati za regionalne specifičnosti. E.S.Simson (1994) smatra da uspešnost razvoja direktno zavisi od sposobnosti regije da razvije i odr2i takvo socio-ekonomsko okru2enje koje !e i za strane investicije i za doma!u eksploataciju onoga što regija poseduje. Me utim, javlja se situacija u kojoj regije koje su veoma slične u svojim prednostima ipak nisu podjednakog stepena razvijenosti. Zašto? Odgovor le2i u tome što pojedine regije nisu stvorile odgovaraju!u klimu za investiranje, ve! su nasuprot, razvile niz instrumenata i takvo odbijaju!e okru2enje da su ih potencijalni investitori zaobilazili (korupcija, nesigurnost). Tako su,

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]